LEK ZA NEZAPOSLENOST


Sakupljanje i prerada lekovitog bilja u Srbiji, posao budućnosti

zaglavlje-1.jpgLEK ZA NEZAPOSLENOST

Sakupljanjem i preradom lekovitog bilja se u Srbiji bavi otprilike 5.000 ljudi. Međutim, postoji procena da bi još šest puta toliko ljudi moglo da zaradi platu od ove vrste posla. Najveća šansa za zapošljavanje u ovoj grani poljoprivrede je na jugu Srbije, gde ima najviše sakupljača, ali i na vojvođanskim njivama, na kojima poljoprivrednici uveliko seju peršun, nanu, kamilicu, matičnjak, bosiljak…

Prošle godine je iz Srbije izveženo lekovito i začinsko bilje u ukupnoj vrednosti od otprilike 15,2 miliona dolara. Za prvih devet meseci ove godine Srbija je izvezla skoro 4.000 tona suvog bilja čija je vrednost bila oko osam miliona dolara. Agroekonomisti barataju kalkulacijama da je uzgoj lekovitog bilja tri puta isplativiji od povrtarstva, a čak sedam puta od ratarstva!

Treba reći da postoji i određena procedura po kojoj Ministarstvo za zaštitu životne sredine raspisuje konkurs na koji se sakupljači lekovitog I začinskog bilja javljaju. Ministarstvo posle toga odlučuje kome će izdati dozvolu. Takođe, postoje i određene kvote koliko se koje biljke može ubrati, a ceo postupak kontroliše i Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Sakupljači moraju unapred da plate i određenu taksu od 10 odsto. Ova obaveza po mišljenju Unije poslodavaca Srbije nije baš mnogo logična, zato što se u postojećim uslovima samo 15 odsto od ukupne količine lekovitog bilja u Srbiji ubere sa livada, a taksa predstavlja nepotrebno opterećenje za osobe koje pokušavaju da se bave ovim poslom. Poslodavci procenjuju da bi taksa imala nekog smisla tek kada bi se u zemlji „skidalo” 60 odsto ukupnih površina pod lekovitim biljem. Dakle, prvo treba postići neki kapacitete pa tek onda postavljati ograničenja za branje. Kada bi se država pozabavila ovim i kada bi olakšala proceduru, u budućnosti bi se u ovoj grani moglo zaposliti oko 30.000 ljudi.

Proizvođači lekovitog bilja u Srbiji koji su upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava imaju već godinama pravo na državne subvencije. U ovom trenutku mogu da računaju na 6.000 dinara po hektaru obradivog zemljišta, kao i mogućnost da po regresiranoj ceni nabave 120 litara dizel – goriva po hektaru.

Statistika navodi da najveće učešće u strukturi izvoza ima grupa začinskog i aromatičnog bilja, a najveći pojedinačni izvozni proizvod je začinska paprika, suva, drobljena ili mlevena u iznosu od 3,3 miliona dolara.Srbija najviše izvozi u Nemačku, Mađarsku, Italiju i Sloveniju, a od zemalja CEFTA u BiH i Crnu Goru.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s